Izvodi iz literature, tekstovi, članci


"Rečju, slikom i muzikom"- kamerni opus Zorana Jovanovića, 1. deo, RTV Novi Sad, 2002 godina

U emisiji učestvuju profesori i tadašnji studenti AU Novi Sad

prof. Živojin Velimirović
Dragana Milošević, violinistkinja
Nina Aranđelović, pijanistkinja
Marijana Škorić, pijanistkinja
Sara Ćaćić, pijanistkinja
Jelena Bajić, pijanistkinja
Slađana Pavlović, flautiskinja
Verica Zubović. sopran
Raško Radović, gitarista
Marija Debić, sopran

kao solisti

kao i drugi studenti AU Novi Sad, članovi gudačkog kvarteta i ansambla



__________________________________________________________________________________


DELA NAŠIH MUZIČKIH STVARALACA KOMPONOVANA NA STIHOVE DESANKE MAKSIMOVIĆ
Vladimir Jovanović

Izvor  http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/casopisi/knjizevnost_51.pdf

DESNO: Emisija "Subotom uveče" Radio Televizije Srbije
Promocija knjige "Solo pesme na stihove Desanke Maksimović", poezija Desanke Maksimović kao inspiracija muzičkih stvaralaca, profesora Vladimira Jovanovića, u izdanju Zadužbine Desanke Maksimović.
U uvodu promocije Jelena Rakić izvodi pesmu "Sad je izvesno" na stihove Desanke Maksimović, Zorana Jovanovića


UDC 821.163.41-14.09 Maksimović D.
784.7:786.2


SAŽETAK: U radu se navode sve muzičke kompozicije koje su naši muzički stvaraoci komponovali na stihove Desanke Maksimović od 1939. do 2001. godine. Ukazuje se na različitost njihovih muzičkih oblika i žanrova, kao i na njihovu dosadašnju zastupljenost na koncertnom podijumu, radiju i televiziji.

Naglašava se izuzetan domet muzičke transpozicije pesničke reči ove pesnikinje ostvaren u pojedinim pesmana za glas i klavir i njihov doprinos obogaćivanju naše muzičke baštine.

KLJUČNE REČI: naši muzički stvaraoci, pesme za glas i klavir, muzičko transponovanje pesničke reči Desanke Maksimović.

Od objavljivanja pesama Jedna smrt i Pitanje u beogradskom časopisu Misao, u januaru 1920. godine,1 Desanka Maksimović je i kao pesnik i kao ličnost neprestano privlačila pažnju naše i  svetske kulturne javnosti, književne kritike i čitalaca svih uzrasta. U minulih osam decenija napisano je o mnogoznačnosti i umetničkom kvalitetu njene poezije ukupno hiljadu četiri stotine trideset prikaza, kritika, ogleda i studija,2 u kojima su Sima Pandurović, Velimir Živojinović Masuka, Milan Bogdanović, Velibor Gligorić, Borislav Mihajlović Mihiz, Dragan M. Jeremić, Zoran Gavrilović, LJubica Ðorðević, Stevan Raičković, Nikola Milošević, Ivan V. Lalić, LJubomir Simović, Andrej Voznesenski, Natalija Korenevska, Georgi Stalev, Manfred Jenihen, Zoltan Čuka, Ðakomo Škoti i drugi naši i inostraniugledni književni kritičari, istoričari i teoretičari književnosti i pesnici ukazivali na bogatstvo rečnika, versifikacije i nijansi u poetskim slikama ove pesnikinje, kao i na njenu rafiniranu muzikalnost,neizmernu osećajnost, stvaralačku iskrenost i neponovljivu mudrost. Saglasni da je Desanka  Maksimović u svakoj svojoj pesmi uvek bila „lovac srca svog roðenog" (Priča o  pesniku), jednostavna i svakom

1 Misao, knj. 2, sv. 1, 1920, 422 i 424.
2 Aleksandra Vraneš, Bibliografija dela Desanke Maksimović 1972—1998, Beograd 2001.

razumljiva i bliska, pomenuti kritičari, istoričari i teoretičari književnosti i pesnici isticali su da se ona nikada nije povodila za raznim „-izmima" (simbolizam, impresionizam, ekspresionizam, dadaizam),
koji su tokom njenog sedamdesetogodišnjeg književnog rada nastajali i nestajali na ovim prostorima, nego je ostala dosledna sebi i stvarala poeziju od najtananijih i najprigušenijih intimnih doživljaja
do slikovitih izliva ljubavi i nežnosti prema čoveku, prirodi, zavičaju i svetu.

Zahvatajući mnogim svojim pesmama samu suštinu čovekovog postojanja, boreći se svakim svojim stihom za pobedu dobra nad zlim ili bar za osudu zla i ističući ljubav kao najveću vrednost divota, Desanka Maksimović je svojim bogatim i raznovrsnim pesničkim delom već krajem treće decenije prošloga veka počela da privlači patnju i naših muzičkih stvaralaca. Od tada do danas, prema saznanjima do kojih sam došao posle višegodišnjeg istraživanja, četrdeset tri kompozitora sa
ovih prostora napisali su u različitim muzičkim oblicima i žanrovima čak sto sedamdeset pet vokalno-instrumentalnih, vokalnih i instrumentalnih kompozicija na stihove ove pesnikinje, s tim što sam
uspeo da pronaðem sto pedeset pet njihovih partitura i rukopisa, zatim tonske zapise jedanaest muzičkih kompozicija čiji notni zapisi nisu sačuvani, kao i naslove devet izgubljenih muzičkih dela — tri
kantate, jedne poeme, četiri pesme za glas i klavir i jedne horske kompozicije. 
  

Vokalno-instrumentalne kompozicije

a) Umetnička muzika
Zbog naše već mnogo puta ispoljene i dokazane nebrige za očuvanje dela iz srpske kulturne baštine, od ukupno pet kantata koje su napisane na stihove Desanke Maksimović sačuvane su samo dve — Poema 1941 kompozitora i dirigenta Jovana Bandura i Samoglasnici kompozitora i horskog dirigenta Zlatana Vaude, dok su partiture kantata Spomen na ustanak (1950) dirigenta i kompozitora Vojislava Ilića, Krvava bajka (1954) kompozitora i horskog dirigenta Radosava Anðelkovića i Tražim pomilovanje (1965—1966) kompozitora Vojislava Kostića — izgubljene, kao i njihovi tonski zapisi. Kantata za bas-bariton solo, mešoviti hor i simfonijski orkestar Poema 1941, koju je Jovan Bandur napisao 1947. godine na stihove pesme Na grobu streljanih ðaka, čini prvi deo njegove trilogije kantata — Narodnooslobodilačka trilogija.3 U njoj Bandur muzički uobličava tragediju kragujevačkih gimnazijalaca iz 1941. godine po uzoru na stare

3 Trilogiju kantata Narodnooslobodilačka trilogija Jovana Bandura sačinjavaju kantate Poema 1941 (1947), Jugoslovenska partizanska rapsodija (1947) za soliste, hor i orkestar i Raspeva se zemlja (1949) za sopran i tenor solo, mešoviti hor i simfonijski orkestar.

barokne „lamente", koji su bili graðeni na način pasakalje, zbog čega ova kantata i ima podnaslov LJuasi una passacaglia in 7 variazioni. Kantatu za bariton, dečji hor i kamerni orkestar Samoglasnici
komponovao je Zlatan Vauda 1953. godine. NJenu transkripciju za klavir uradio je u rukopisu 1975. godine, koji je sa manjim ispravkama štampao 1991. godine. Ova mladalačka Vaudina kompozicija ritmičko-muzički oslikava stihove pesme Samoglasnici i ostvaruje odreðene boje i zvučne osobenosti svakog samoglasnika zahvaljujući odgovarajućim promenama tonaliteta. 
Vokalno-simfonijsku poemu za mešoviti hor i simfonijski orkestar Kragujevac napisao je kompozitor Dušan Kostić 1961. godine. Posvećena kragujevačkim učenicima koji su streljani 1941. godine, ona
ima dva orkestarska stava — Viðenje i Tama, dok u trećem stavu — Krvava bajka — nastupa i mešoviti hor kao kolektivni tumač „ozvučenih" stihova iz istoimene pesme Desanke Maksimović.
Simfonijsku poemu za recitatora, mešoviti hor i simfonijski orkestar Kraljevački oktobar 1941 završio je kompozitor Vitomir Trifunović 1996. godine i posvetio je streljanim drugovima u Kraljevu 1941. godine. Prva dva njena stava — Okupacija attacca — 14. oktobar i In memoriam — orkestarska su, a u trećem stavu — Verujem, koji je autor komponovao inspirisan stihovima pesme Moja zemlja propasti neće, nastupaju još recitator i hor.
Poemu za recitatora, ženski hor i simfonijski orkestar Tražim pomilovanje napisala je kompozitorka Mirjana Šistek 1976. godine. Nažalost, to je još jedno delo iz naše muzičke baštine čija je partitura
izgubljena.

Trojica beogradskih kompozitora — Nikola Žanetić, Stanojlo Rajičić i Aleksandar Obradović jedini su naši muzički stvaraoci koji su komponovali pesme za glas i simfonijski ili kamerni orkestar na stihove Desanke Maksimović. Nikola Žanetić je napisao 1959. godine pesmu za solo bas i simfonijski orkestar Krvava bajka, Stanojlo Rajičić je završio 1980. godine ciklus pesama za solo sopran  i simfonijski orkestar Tražim pomilovanje, koji ima četiri pesme — O praštanju, Za sužnje pomilovane, O ženidbi sina i Za vojnička groblja, dok je Aleksandar Obradović deset godina kasnije napisao ciklus pesama za solo sopran i kamerni orkestar Zeleni vitez. Prvu od pet pesama ovog ciklusa Zeleni vitez odabrao je iz istoimene pesničke zbirke Desanke Maksimović, a ostale četiri — Po rastanku, Proletnja pesma, Strepnja i Na buri pripadaju prvoj pesničkoj knjizi ove pesnikinje — Pesme.

Dvadeset četiri naša muzička stvaraoca komponovali su u poslednjih šest decenija XX veka osamdeset sedam pesama za glas i klavir i jednu pesmu za glas, violončelo i klavir na stihove sedamdeset pet pesama iz dvanaest pesničkih zbirki Desanke Maksimović. Četrdeset
osam prokomponovanih, trideset strofičnih i šest varirano strofičnih solo pesama Petra Krstića (Pokošena livada i Devojačka molba), Miloja Milojevića (ciklus pesama za glas i klavir Gozba na livadi — 1939, Tišina, LJubav, Čekanje, Jutro, Tamničar), Mihovila Logara (Že-ne-vojnici, izgubljena), Stanojla Rajičića (Ciklus pesama za glas i klavir Tražim pomilovanje — 1979, O praštanju, Za sužnje pomilovane, O ženidbi sina, Za vojnička groblja; ciklus pesama za glas i klavir Nemam više vremena — 1988, Obećala si da ćeš biti večna, Sneg na grobu, Usahle reke; solo pesme Tražim pomilovanje za nerotkinje — 1977, Opomena i Zla noć — 1991, Čežnja, Zbog mene i LJubavno pismo — 1992), Nikole Žanetića (Krvava bajka — 1959), Dragutina Gostuškog (Vožnja, izgubljena), Aleksandra Obradovića (ciklus pesama za glas i klavir Zeleni vitez — 1990, Zeleni vitez, Po rastanku, Proletnja pesma, Strepnja, Na buri; solo pesma Pesma kraj izvora — 1952), Rudolfa Bručija (Večernja pesma — 1952), Dušana Kostića (Krvava bajka 1949, izgubljena i Opomena — 1996), Nadežde Mosusove (Srebrne plesačice — 1950), Dušana Trbojevića (Ciklus pesama za glas i klavir Tražim pomilovanje —1972, Prolog, Pastorala, Molba, Pretnja, Pobuna — samo klavir, Epilog umesto Proglas, Za pesnikinju, zemlju starinsku, Za one koji ne umiru na vreme, Za ljude koji jasno vide, O praštanju; solo pesma Za pesnikinju, zemlju  starinsku — 1998), Nikole Petina (Čovek — 1998, Predosećanje — 2000), Dejana Despića (ciklus pesama za glas i klavir Ozon zavičaja — 1991), Vojina Komadine (ciklus pesama za glas i klavir Tražim pomilovanje — 1986, Za vojnička groblja, Za pastvu srca), Aleksandra Koraća(Proletnje pesme: I, izgubljena), Mirjane Živković (ciklus pesama za glas i klavir Ničija zemlja — 1986, Dodir, Iskustvo, Meðu planetama), Zorana Jovanovića (ciklus pesama za glas i klavir Nemam više vremena — 1975, Ruka, Sad je izvesno, Ptičja sahrana; ciklus pesama za glas i klavir Poslovi su završeni — 1995, Potopiljeni brod, Rekvijem, Poslovi su završeni; solo pesme Strepnja i Opomena — 1975, Čežnja — 1980, Bajka i Razgovor u granju — 1993, Smrt gavrana, Poslednji dani i Objavitejednom na velika zvona — 1995, Krvava bajka, U ropstvu, Srbija je velika tajna, Majke optužuju i Na buri — 1996), Milanke Mišević (Predosećanje i U zimski dan — 1966), Vere Milanković (Odazvale su se samo ptice — 1972), Rastislava Kambaskovića (LJubavno pismo — 1987), Ivane Stefanović (ciklus pesama za glas i klavir Moj svet — 1974, Moj svet, Svod nebeski,… umesto Moj svet, Svod nebeski je hladan, Nedeljna propoved), Dimitrija Golemovića (U gostima — 1973), Natalije Benderović (Tajni sastanak — 1975, Tišina spava — 1978, Oporuka — 1980) i Nataše Danilović (Selice — 1993) pokazuju da su naši kompozitori najčešće bili inspirisani pesmama iz prve pesničke zbirke Desanke Maksimović — Pesme (1924, godine; 14 pesama; 21 pesma za glas i klavir), za kojom slede pesničke zbirke Nemam više vremena (1973; 12; 12), Tražim pomilovanje (1964; 10; 13), Ničija zemlja (1979; 10; 10), Ozon zavičaja (1990; 10; 10), Pesnik i zavičaj (1946; 8; 11), Gozba na livadi (1932; 5; 5), Zeleni vitez (1930; 2; 2), Nove pesme (1936; 1; 1), Prolećni sastanak (1954; 1; 1), Šumska ljuljaška (1959; 1; 1) i Zarobljenik snova (1960; 1; 1). Istovremeno, može se reći da su navedene pesme za glas i klavir najmnogobrojnija skupina muzičkih kompozicija napisanih na stihove ove pesnikinje, najmnogobrojnija skupina solo pesama koja je do danas kod nas komponovana na stihove jednog našeg pesnika i najmno- gobrojnija skupina celovitih i u izrazu veoma samosvojnih i snažnih muzičkih ostvarenja u kojima je dosegnut najviši domet muzičke transpozicije pesničke reči Desanke Maksimović, s obzirom na to da su u njima osećajnost i misaonost ove pesnikinje značajno produbljeni i intenzivirani minuciozno uraðenom vokalnom i klavirskom deonicom, kao i čestim metričkim, agogičkim i dinamičkim promenama. Upravo zbog tih i takvih pesama za glas i klavir koje nadahnutomuzički tumače poeziju Desanke Maksimović i obogaćuju našu muzičku baštinu, solo pesme i jesu najznačajnija skupina muzičkih kompozicija koje su naši muzički stvaraoci komponovali inspirisani poetskim delom ove pesnikinje, bez obzira na to što je u nekima od njih poetička i jezička melodija poetskog izvornika dominantnija od njegove muzičke transpozicije.

b) Muzika za decu
Malu operu za decu Dečja soba napisao je kompozitor Milenko Živković 1940. godine na tekst istoimenog pozorišnog komada za decu Desanke Maksimović, čije je ljupke scene iz života, rada, igre i snoviðenja dece odenuo u muzičko ruho vedrog i pristupačnog sadržaja. Muzička priča za decu Medvedova ženidba, u kojoj je Zoran Jovanović muzički „nadogradio" stihove istoimene pesme Desanke Maksimović, ima jednostavan i deci razumljiv muzički jezik, raspevanu vokalnu deonicu i harmonski bogat zvuk. Komponovana je za osam solista i klavir 1974. godine. NJenu transkripciju za kamerni orkestar autor je uradio 1993. godine. Duhoviti i ljupki stihovi o igri i maštarijama devojčicâi dečakâ, koje je Desanka Maksimović sa izuzetnom ljubavlju pisala nekoliko decenija, inspirisali su petoricu beogradskih muzičkih stvaralaca da komponuju ukupno devetnaest pesama za decu čija je zajednička odlika — jednostavna melodijska linija i izrazit ritam. Aleksandar Korać i Petar Popović napisali su po dve takve pesme za solistu, dečji hor i instrumentalni ansambl — Lutke računaju i Prvak, odnosno Al' je lep dečji svet i Šumska ljuljaška (1998), Božidar Stančić im se pridružio pesmom za dečji hor, flautu i klavir Bliži se, bliži leto, dok je Zoran Jovanović, u drugoj polovini 1995. godine, napisao za decu čak trinaest pesama za glas i klavir — Mali čuvar, U gostima, Starinari, Šarena torbica, Kos i nos, Pušničar, Baka, Krtice, Ide jesen, Vodonoša, Telad i čobanica, Vetrova uspavanka i Molba malog žira. Enriko Josif komponovao je pesmu za dečji hor i kamerni orkestar Raduj se, ali su njeni i notni i tonski zapisi izgubljeni.

v) Popularna muzika

Ovoj grupi vokalno-instrumentalnih kompozicija pripadaju pesme za pevača solistu, grupu pevača i narodni orkestar koje su na stihove Desanke Maksimović napisali Radoslav Graić — Otići ću u pastire,Sreća i Seljankina uspavanka (1974) i Petar Popović — Predosećanje (1983), kao i pesme za pevača solistu i zabavni orkestar Darka Kraljića — Strepnja (1996) i Gordane Ilić — Predosećanje, Strepnja, Pesma, Prolećna pesma i Opomena (1998).


Vokalne kompozicije


a) Umetnička muzika

Kompoziciju za mešoviti hor Osloboðenje Cvete Andrić napisao je kompozitor Josip Slavenski 1947. godine na osnovu poetskog teksta koji je oblikovao od prve dve strofe prve pesme i poslednje strofe četvrte pesme istoimene poeme Desanke Maksimović. Ova horska kompozicija ima jednostavnu melodijsku i harmonsku fakturu. Balada za mešoviti hor Krvava bajka, koju je banjalučki kompozitor
i folklorista Vlado Milošević završio 1951. godine, prati ritmički tok stihova istoimene pesme Desanke Maksimović i koristi se elementima našeg muzičkog folklora. Horsku kompoziciju Svatovska pesma napisao je kompozitor Mihovil Logar na poetski tekst Desanke Maksimović u dve verzije: za ženski
hor i za ženski hor i klavir. Obe verzije su komponovane na principu ricercare-a, kontrapunktskog oblika u kojem je našao primenu imitacioni postupak. Horsku kompoziciju Vojničko groblje u Solunu, horskog dirigenta i kompozitora Dragoljuba Šarkovića inspirisali su stihovi Desanke Maksimović o groblju Zejtinlik u Solunu, gde su sahranjeni srpski i saveznički vojnici koji su poginuli na Solunskom frontu 1918. godine. Ona ima tri verzije: za ženski hor i klavir (1986), za ženski hor i simfonijski orkestar (1988) i za ženski hor i recitatora (1994). I druga horska kompozicija ovog autora — Čežnja takoðe pokazuje njegovo interesovanje za ženski hor. NJena prva verzija nastala je 1980. godine, dok je njena druga verzija uraðena 2001. godine. Na stihove pesme Proleće, a ja venem novosadski kompozitor Nikola Petin napisao je 1998. godine kompoziciju za solo sopran i ženski hor Devojačka čežnja, u kojoj je intenzivirao njen igrački karakter da bi što slikovitije dočarao prolećni zanos i veselost života.

b) Muzika za decu
Tri pesme za decu Desanke Maksimović Prvi maj, U gostima i Pozdrav planinara šumi inspirisale su dvojicu naših muzičkih stvaralaca da napišu jednostavne i vesele istoimene kompozicije za troglasni
dečji hor — Radosav Anðelković pesmu Prvi maj, a Stanislav Preprek pesme U gostima i Pozdrav planinara šumi (1974).

v) Popularna muzika
Zoran Jovanović komponovao je 1996. godine na stihove Desanke Maksimović ukupno dvadeset jednu istoimenu pesmu za solo glas bez instrumentalne pratnje — Mladićeva tužbalica, Sestrina tužbalica, Majčina tužbalica, Devojke-vojnici, Sen poginulog ratnika, Proletnja pesma, Obudovela nevesta, Romantičarska uspavanka, Pokajanje, Priznanje (Bina), Jedna smrt, Po rastanku: I, Predosećanje, Po rastanku: II, Po rastanku: III, Devojačka molba, Strah, Pitanje, Pesma kraj izvora, LJubavna pesma i Seljankina tužbalica.

g) Muzika u edukativne svrhe
Zahvaljujući udžbeniku Solfeðo kroz pesmu LJiljane Pantović, pojedine pesme komponovane za decu počele su da se upotrebljavaju, osim za javne nastupe i u edukativne svrhe — u nastavi solfeða za uvežbavanje i savladavanje odreðenih intervala, ritma i jednoglasnog i dvoglasnog pevanja. Meðu njima je i pet pesama koje su napisane na stihove Desanke Maksimović: Čuk, čuk, Tiho, zvezde, gazite, Vetrova uspavanka i Ide jesen LJiljane Pantović i Hvalisavi zečevi Aleksandra Obradovića.


Instrumentalne kompozicije

Umetnička muzika

U klavirskim kompozicijama Pjesma o dušama umrlih trava što lebde nad pokošenom livadom i Sunce nad livadom petrovaradinskog kompozitora Stanislava Prepreka oslikane su njegovim osobenim harmonskim jezikom situacije i raspoloženja u pesmama Desanke Maksimović Pokošena livada (prva, druga i peta strofa) i Zmija.

Igrani film Krvava bajka snimljen je 1969. godine u režiji Branimira Torija Jankovića. Jedna od bitnih komponenti velikog uspeha sa kojim je tada prikazivan u zemlji i inostranstvu bila je i muzika
Vojislava Kostića.

* * *
Sve u svemu, sto sedamdeset pet muzičkih kompozicijai i različiti žanrovi kojima one pripadaju pokazuju da je poezija Desanke Maksimović, u svim njenim vidovima i pesničkim rodovima, u razdoblju od 1939. do 2001. godine, neprekidno inspirisala naše kompozitore. Imajući u vidu sve pesme ove pesnikinje koje su oni muzički transponovali, moglo bi se reći da su pokazali nešto veće interesovanje za pesme iz njene poslednje četiri pesničke zbirke; Tražim pomilovanje (1964), Nemam
više vremena (1973), Ničija zemlja (1979) i Ozon zavičaja (1990), pre svega zbog tematske raznovrsnosti i snage osećanja, nemira misli i iskustvene mudrosti same pesnikinje, ali takoðe zbog njene sposobnosti da svoju poruku podjednako dobro ispeva u strofama i rimama, kao i uslobodnom stihu najrazličitijeg metra, što im je svakako omogućavalo ostvarivanje nadahnutog, samosvojnog i često veoma modernog muzičkog iskaza.

Naši muzički stvaraoci najčešće su nalazili inspiraciju u ljubavnim i misaonim pesmama Desanke Maksimović, a zatim u njenim pesmama za decu i rodoljubivim pesmama.

LJubavne pesme ove pesnikinje imaju tematsko i emotivno središte u ljubavi i prirodi i ispevane su u strofama s različitim brojem stihova i rasporedom rima ili u katrenima čiji su stihovi rimovani ukršteno(abab) i obgrljeno (abba), što je veoma pogodovalo komponovanju strofičnih pesama za glas i klavir i glas i simfonijski orkestar, pesama za ženski hor i vokalnih i vokalno-instrumentalnih kompozicijakoje pripadaju popularnoj muzici.

U misaonim pesmama Desanka Maksimović postavlja izuzetno značajna pitanja o našoj prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, o smislu stvaralaštva, o prolaznosti svega i konačnoj pobedi smrti, na koja pokušava da da ili bar da nagovesti prave odgovore, koristeći se pri tom slobodnijim načinom izražavanja u pogledu strofa i rima ili isključivo slobodnim stihom, zbog čega ove njene pesme i jesu najčešće „ozvučene" u obliku prokomponovane pesme za glas i klavir.

NJene odabrane pesme za decu opevaju igru, maštanja, ðačke dane, drugarstvo i boravak mališana u prirodi pretežno u katrenskim strofama sa istim brojem slogova u svakom stihu i sa ukrštenin (abab) ili obgrljenin rimovanjem (abba), što je omogućilo kompozitorima da napišu veći broj solističkih i horskih vokalno-instrumentalnih kompozicija za decu čija je zajednička odlika — jednostavna melodijska linijai izrazit ritam.

Sve rodoljubive pesme ove pesnikinje, koje su naši muzički stvaraoci komponovali kao kantate, poeme, horske pesme ili pesme za glas i klavir i glas i simfonijski orkestar, imaju izvanrednu ekspresivnost i dramski naboj, uglavnom su strofične i njihovo rimovanje je najčešće ukršteno, ali sa gotovo redovnim prekidanjem rime (— — abab), (ab — ab) ili (ababc — a — c).

Stvaralački pristup naših kompozitora stihovima Desanke Maksimović bio je dvojak: neki od njih su uvažavali izvorni poetski tekst u potpunosti ili uz neznatna odstupanja, dok su drugi pravili njegove
znatnije izmene koje su podrazumevale ponavljanje ili izostavljanje pojedinih njegovih strofa, stihova i reči, zatim promenu redosleda reči i dodavanje reči koje se u njemu ne nalaze, kao i spajanje pojedinih njegovih stihova sa stihovima iz drugih pesama ove pesnikunje.

Prvoj grupi muzičkih stvaralaca pripadaju, pored ostalih, Petar Krstić, Miloje Milojević, Aleksandar Obradović, Nikola Petin, Mirjana Živković, Zoran Jovanović, Rastislav Kambasković i još nekoliko
naših kompozitora, dok su najizrazitiji predstavnici druge grupe — Stanojlo Rajičić, Dušan Trbojević, Dejan Despić, Dušan Kostić, Rudolf Bruči i Ivana Stefanović, koji su znalačkim preoblikovanje pesama Desanke Maksimović potrebama svojih stvaralačkih zamisli postajali i uspešni „libretisti" sopstvenih muzičkih kompozicija.4

4 Na primer, u pesmi za glas i klavir Prolog, prvoj od pet pesama iz ciklusa pesamaza glas i klavir Tražim pomilovanje Dušana Trbojevića, kompozitor je učinio sledećeizmene u stihovima pesme Proglas Desanke Maksimović: od 10 stihova 1. strofe odabraoje samo 1, 2, 3. i 8. stih, u kome je umesto „dajem zakonik" napisao „zakonik dajem";od 8 stihova 2. strofe odabrao je delove 1. i 3. stiha, kao i 6, 7. i 8. stih u celosti, s tim što je u 1, 7. i 8. stihu umesto reči čedoubica, ali i nego napisao oceubica, al' i no; od 8stihova 3. strofe odabrao je 3—8. stih, a u 5. i 8. stihu umesto reči ali i nego napisao jeal' i no; od 10 stihova 4. strofe odabrao je 4. i 6—10. stih, a u 9. i 10. stihu umesto rečiali i nego napisao je al' i no; na kraju solo pesme dodao je stih „Ja zakonik dajem" kojise, inače, ne nalazi u pesmi Proglas. Dakle, može se reći da se Trbojević — „libretista"u pesmi za glas i klavir Prolog najčešće koristio principom skraćivanja poetskogteksta izvornika (od ukupno 36 stihova pesme Proglas upotrebio je samo 21 stih za komponovanjesolo pesme Prolog), zatim principom inverzije reči u stihovima da bi pojačaoarhaičnost pesničkog jezika Desanke Maksimović, kao i principom dodavanja stihova originalnom poetskom predlošku da bi postigao još veće isticanje vladarske osionosti caraDušana i autoritarizma njegovog Zakonika i njegove pravde.

Zoran Jovanović je napisao najveći broj kompozicija na stihove Desanke Maksimović — dvadeset jednu pesmu za solo glas bez instrumentalne pratnje, devetnaest pesama za glas i klavir, trinaest pesama za decu za glas i klavir i muzičku priču za decu Medvedova ženidba za osam solista i kamerni orkestar ili klavir. Takoðe, značajno interesovanje za poeziju ove pesnikinje pokazali su i Stanojlo Rajičić, koji je trinaest njenih pesama muzički transponovao u pesme za glas i klavir i glas i simfonijski orkestar, zatim Dejan Despić (deset pesama), Aleksandar Obradović (šest pesama), Dušan Trbojević (šest pesama), Miloje Milojević (pet pesama), kao i Milenko Živković (mala opera
za decu Dečja soba).

Najčešće komponovana pesma Desanke Maksimović jeste Krvava bajka, čiji su stihovi inspirisali nastanak istoimenih pesama za glas i klavir Dušana Kostića, Nikole Žanetića i Zorana Jovanovića, zatim kantate Radosava Anðelkovića i balade za mešoviti hor Vlada Miloševića, kao i trećeg stava vokalno-simfonijske poeme Kragujevac Dušana Kostića.

Naši muzički stvaraoci umetničke muzike — Stanojlo Rajičić, Dušan Kostić, Zoran Jovanović, Nikola Petin, Milanka Mišević, Aleksandar Obradović, Dragoljub Šarković, Dimitrije Golemović, Stanislav
Preprek, Rastislav Kambasković, Vojin Komadina i Dušan Trbojević, muzike za decu — LJiljana Pantović i Zoran Jovanović i popularne muzike — Darko Kraljić, Petar Popović i Gordana Ilić — pokazali su znatno interesovanje i za pesme Opomena, Predosećanje, Strepnja, Čežnja, U gostima, Na buri, LJubavno pismo, Za vojnička groblja i O praštanju, koje su komponovali kao istoimene kompozicije u različitim muzičkim oblicima i žanrovima.

S obzirom na to da poezija Desanke Maksimović neprestano inspiriše naše kompozitore već više od šest decenija, uveren sam da će ona i ubuduće biti zahvalan i podsticajan „materijal" za stvaranje
novih vokalno-instrumentalnih, vokalnih i instrumentalnih dela u različitim muzičkim oblicima i žanrovima, od kojih će ona najbolja, kao i do sada, obogaćivati našu muzičku baštinu.



Prilog I
Pesme Desanke Maksimović koje su inspirisale
naše muzičke stvaraoce

1. Al' je lep dečji svet
2. Baka
3. Bliži se, bliži leto
4. Vetrova uspavanka
5. Vodenica
6. Vožnja
7. Vojničko groblje u Solunu
8. Devojačka molba
9. Devojke — vojnici
10. Dodir
11. Za vojnička groblja
12. Za ljude koji jasno vide
13. Za nerotkinje
14. Za one koji ne umiru na vreme
15. Za pastvu srca
16. Za pesnikinju, zemlju starinsku
17. Za sužnje pomilovane
18. Zbog mene
19. Zeleni vitez
20. Zla noć
21. Zmija
22. Ide jesen
23. Iskustvo
24. Jedna smrt
25. Jutro
26. Kos i nos
27. Krvava bajka
28. Krtice
29. Lutke računaju
30. LJubav
31. LJubavna pesma
32. LJubavno pismo
33. Majke optužuju
34. Majčina tužbalica
35. Mali čuvar
36. Medvedova ženidba
37. Meðu planetama
38. Mladićeva tužbalica
39. Moja zemlja propasti neće (Verujem)
40. Moj svet
41. Molba malog žira
42. Na buri
43. Na grobu streljanih ðaka
44. Nedeljna propoved
45. Obećala si da ćeš biti večna
46. Objavite jednom na velika zvona
47. Obudovela nevesta
216
48. Odazvale su se samo ptice
49. O ženidbi sina
50. Opomena
51. Oporuka
52. O praštanju
53. Osloboðenje Cvete Andrić
54. Otići ću u pastire
55. Pesma
56. Pesma kraj izvora
57. Pitanje
58. Pozdrav planinara šumi
59. Pokajanje
60. Pokošena livada
61. Po rastanku: I
62. Po rastanku: II
63. Po rastanku: III
64. Po rastanku: V
65. Poslednji dani
66. Poslovi su završeni
67. Potopljeni brod
68. Prvak
69. Prvi maj
70. Predosećanje
71. Priznanje
72. Proglas
73. Proletnja pesma: I
74. Proletnja pesma: II
75. Proleće, a ja venem
76. Prolećna pesma
77. Ptičja sahrana
78. Pušničar
79. Raduj se
80. Razgovor u granju
81. Rekvijem
82. Romantičarska uspavanka
83. Ruka
84. Sad je izvesno
85. Samoglasnici
86. Svatovska pesma
87. Svod nebeskije hladan
88. Selice
89. Seljankina tužbalica
90. Seljankina uspavanka
91. Sen poginulog ratnika
92. Sestrina tužbalica
93. Smrt gavrana
94. Sneg na grobu
95. Srbija je velika tajna (Spomen na ustanak)
96. Srebrne plesačice
97. Sreća
98. Starinari
99. Strah
100. Strepnja
101. Tajni sastanak
102. Tamničar
103. Telad i čobanica
104. Tiho, zvezde, gazite
105. Tišina
106. Tišina spava
107. Ćuk, ćuk
108. U gostima
109. U zimski dan
110. U ropstvu
111. Usahle reke
112. Hvalisavi zečevi
113. Čežnja
114. Čekanje
115. Čovek
116. Šarena torbica
117. Šumska ljuljaška
118. Haiku stihovi iz pesničke zbirke Ozon zavičaja


Vladimir Jovanović
NJORKS OF OUR MUSICAL CREATORS COMPOSED FOR
DESANKA MAKSIMOVIĆ'S VERSES

S u m m a r y
According to the insights gained by the author of this paper after the research lasting several years, out musical composers most often found inspiration in Desanka Maksimović's love and reflexive poems, and then in her poems for children and patriotic poems. In the last six decades of the 20th century, our forty three composers wrote different music forms and genres, i.e. one hundred and seventy five vocal-instrumental, vocal and instrumental compositions for the verses of this poetess, nine of which were lost — three cantatas, one poem, four songs for the voice and piano, and one choir composition. Eighty eighth songs for the voice and piano composed by our twenty four musical artists represent the most numerous group of music compositions written for Desanka Maksimović's verses; it is the most numerous group of solo songs so far composed in our country for the verses of any domestic poet, and the most numerous group of completed works specific in their expression, very strong music creations which reached the highest peak of music transposition of the poetic words of this poetess, because in them her sensitivity and reflexivity were deepened and intensified by the meticulously done vocal and piano sections, as well as by the freljuent metric, agogic and dynamic changes. Precisely because of the features of these and such songs for the voice and piano which in a musical, inspired way interpret Desanka Maksimović's poetry and enrich our musical heritage, these solo songs are the most significant group of music compositions created by our musical artists inspired by the poetic opus of this poetess, regardless of the fact that in some of them poetic and linguistic melody of the poetic source is more dominant than their musical transposition.

__________________________________________________________________________________


Vodič za roditelje, TV B92 prilog o dečjoj muzici i radu sa decom 2 profesora Akademije umetnosti, Vladimira Jovanović, pisca dečjih pesama i vokalnog umetnika i Zorana Jovanovića, profesora kamerne muzike, klavira i kompozitora muzike za decu.

Prilog opisuje rad sa decom kroz muziku, način približavanja deci umetničke muzike i način pristupa deci u predškolskom dobu koju je potrebno animirati da učestvuju u pevanju i igranju.

U prilogu je neprecizno navedeno da se profesori ovim poslom bave već 20 godina. Tačnije je da su se profesori bavili obilaskom vrtića 20 i 30 godina pre ovoga priloga, kada su u saradnji sa Muzičkom omladinom Beograda obilazili sve vrteće po Srbiji, a da su pristupili snimanju ovog priloga kako bi se osvrnuli na metodologiju rada sa decom iz perspektive nekadašnjih aktivnih posetilaca ustanova za decu.

__________________________________________________________________________________

Prilog RTS o koncertu "Muzičke vragolije i vratolomije" Zorana Jovanovića, 22.12.1996.