Umetničke solo pesme - Solo pesme na stihove velikana srpske poezije

U među preko 250 koncertnih solo pesama, nalaze se brojne solo pesme na stihove velikana srpske poezije. Početkom 1970-ih godina prof. Zoran Jovanović karijeru izvođača sve više zamenjuje pedagoškim i kompozitorskim radom, koji započinje pisanjem solo pesama za glas i klavir, a uz nastavak rada kao korepetitor. U saradnji sa tenorom Dušanom Jankovićem snimio je veliki broj svojih solo pesama ali i pesama drugih domaćih autora (Dušan Janković kasnije postaje i najčešći izvođač pesama Zorana Jovanovića i saradnik na realizaciji ciklusa “Lisje žuti“, “Šta sanjam i šta mi se događa“, “Radost stvaranja“, “Bela svitanja“ ...). Posebnu inspiraciju nalazio je u stihovima  Desanke Maksimović, i velikih srpskih i jugoslovenskih pesnika, Branka Radičevića, Vaska Pope, Vojislava Ilića, Ive Andrića, Jovana Jovanovića Zmaja, Miroslava Mike Antića, Ljubivoja Ršumovića, Alekse Šantića, Kočo Racina.
Poznanstvo sa pesnicima, njihova svesrdna podrška u realizaciji muzičkih aranžmana stihova, kao i stvaralački naboj koji je u to vreme bio prisutan u stvaralačkim krugovima, dali su podstrekački polet za nastajanje ovih pesama i njihovo izvođenje u okviru niza večeri, svečanosti i jubileja. 

Tokom 1990-ih godina nastaju pesme na stihove Dejana Medakovića i kompozitor proširuje opus drugim pesmama naših autora koje organizuje u nekoliko zbirki  - “Spomenik Desanki od tonova satkan“, “Lisje žuti“ - zbirka pesama na stihove autora iz Vojvodine i onih koji su delom svog života živeli ili radili u Vojvodini, “U poznu jesen“, “Raspoloženja“, a potom u okviru ciklusa koji su sledili tematiku zadatu od strane samih pesnika.

Pored dramskih solo pesama koje se bave ozbiljnom psihološkom i socijalnom tematikom i u kojima su naši pesnici dali svoje viđenje odraslog i života naše sredine, deo pesama naših poznatih autora koje je Zoran Jovanović obogatio muzičkim aranžmanom i učinio ih song-om su inicijalno bile pisane za decu i omladinu koja prati solo pesmu. Tako određene dečje i šaljive pesme J.J.Zmaja, Ljubivoja Ršumovića ili Mike Antića čine grupu "šaljivih i dečjih pesama za odrasle i omladinu" jer je autor muzički aranžman učinio bliskim omladini i odrasloj publici a sami pesnici su se pobrinuli da te pesme budu aktuelne tokom celog života čoveka koji delom uvek ostaje romantičan.


Konačno, napevi, pesme pisane za solo  glas koje su kasnije izvodjene na različite načine, u aranžmanima sa gudačkim ansamblima, gitarskim aranžmanima, sa klavirskom pratnjom ili pevane u narodnom i izvornom stilu, a pisane su sa ciljem da se pevaju kao popularne pesme sa elementima  izvornog melosa  na javnim mestima, restoranima i druženjima, ali i kao pesme prilagođene pedagoškom radu sa solo pevačima i uključuju pesme na stihove Desanke Maksimović, Branka Radičevića, Đure Jakšića, Jovana Ilića, Terezije Davidović.

DRAMSKE SOLO PESME  1) Ciklus pesama za glas i klavir "Šta sanjam i šta mi se događa" na stihove Ive Andrića

Pesme:

00:00 "Tama"
02:22 "Sinoć"
03:40 "Lanjska pesma"
05:29 "Njegova pesma"
06:48 "Bez naslova (1)"
08:42 "Skerco u crnini"
10:53 "Bez naslova (2)"
Vokalni solista: Dušan Janković, bariton

TAMA 

Ja ne znam kud ovo idu dani moji,
ni kuda vode ove noći moje.
Ne znam.
Ni otkud magla ružna
na sve što se čekalo,
ni otkud nemar jadni
na sve što se radilo,
ni zaborav otkuda,
žalosni na sve što se ljubilo.
Magla.
Ko će da mi kaže noćas, šta meni znače
lica i stvari i spomeni minulih dana?
I kuda idu ovi dani moji
I zašto bije tamno srce moje?
Kuda? Zašto?

SINOĆ

Svu noć je kiša padala.

Da li znate kako je;

svu noć slušati romon o prozore,

i ne moći usnuti?

Kiša, ko mati, tiho pjeva,

a sna nema,

tek misli kišne noći.

Zašto na svaki dodir života

ostaje dušom kao jeka — bol?

LANJSKA PESMA 

Mirišu silno bijeli cv'jetovi

i pada sitna kiša proljetna,

ja kisnem sam.

O niko ne zna kako je

teško hoditi sam i bolestan,

bez igdje ikog svoga,

u zlatno proljeće.

U srcu mome nema ljubavi,

u srcu mom su tavni spomeni,

davni i mučni.

Silno mirišu bijeli cv'jetovi.

Kisnem. Bez mira, bez ljubavi.

Sam i žalostan.

NJEGOVA PESMA

Ni ja nisam živeo bez ljubavi.

Imao sam mnoge dragane,

Tek ja ih nisam birao,

Nego kako je koju slučaj doneo.

Kad ih se sada, jedne po jedne, redom sećam,

I sam se čudim kakvih sve ima.

Mnoge su mi dugo pisale i nadale se,

Ali su se konačno sve poudale,

Videći bezizglednost moga života.

Samo jedna me je odmah ostavila,

Jer je uvidela

Da u ljubavi sve uzimam,

A što manje dajem.

BEZ NASLOVA

Glasno vode šume

I biju se vjetri.

Čujem studen noći

gdje ulazi u me

I san, prije smrti,

zlokoban me hvata.

Za čim žalim? Samac,

bez sestre i brata,

uvuko sam vesla —

vali nose čamac.

Glasno vode šume

I biju se vjetri

cijele noći ove;

u njihovom glasu

čujem. Bog me zove.

SKERCO U CRNINI

Ja mislim: kako to biva

Nama smrtnim ljudima na zemlji.

Nakon mnogo smiješnih i mučnih stvari

Pobusaju nam grob i zabilježe ga

Parčetom kamena.

Da pomognu tako kratkom i slabom pamćenju svome.

Gorke večernje misli.

Slušam nadamnom muklu notu:

Grude zemlje biju o drveni pokrov,

Grobar pjevucka i pljucka.

(Sad mu se lopata smače i nešto kucka

i psuje.)

Ta to on mene sahranjuje!

A kad bi gotov, odahnu otravši

Ruke o skute;

Sjede na humku

(Ko da nije dosta moga tereta)

Izvadi duhan iza pojasa,

I zapali.

BEZ NASLOVA (1931)

Kad se meni plakalo,

vas nije nigde bilo,

ni glasa vašeg ni pisane riječi

koja za nuždu tješi.

Danas kad vi plačete,

meni se bolno smije,

ukoliko mi nije otužno i dosadno,

kao pred glupom scenom.

Eto,to vam je sve

što ljudi jedno drugom

mogu u ovom kratkom životu da daju:

Potpuno nerazumijevanje.

2) Ciklus pesama za glas i klavir "Radost stvaranja", na stihove Dejana Medakovića

Pesme:

00:00 "Lutanja"
02:24 "Opet sam"
05:30 "Humoreska"
07:28 "Mozaik iz muzeja"


Vokalni solista: Dušan Janković, bariton

"Lutanja"

   LUTANJA

  Na moju je dušu pala tuga
  kao jato zloslutnih, crnih
  gavranova na livadu cvetnu ...
  O, ta kišna lutanja
  u kojima su jedini drugovi,
  jedini što nas teše,
  večno dremljiva, umorna ulična svetla,
  jedina koja se smeše,
ona, i neko zalutalo ružno pseto.
O, ta kišna lutanja
u kojima se nikad niko ne sreta,
u kojima sami snosimo muke,
u kojima smo tako dobri i smerni
i želimo samo: stisak tople, prijateljske ruke.
O, ta kišna lutanja
doći će opet k'o jato gavranova.

"Opet sam"

Večeras sam izneo na mračnu

i tužnu ulicu dušu svoju.
Ona je bila sakrivena
za pogledom blagim i toplim
i htela je ogrejati nekog,
a promrzli ljudi, ipak su od mene okretali glavu,
jer nisu hteli topline od drugog
i nisu hteli saveta od drugog.
Hteli su biti sami,
jako i samo jaki,
a ipak su bili slabi,
a ipak su bili slabi ...
Večeras sam video kako
ipak očajno žude da budu moćni,
i kako gaze druga koji pati,
i koji pomoći traži.
O, zato, da spasem vrućac svoje duše,
da ga drugi ne zamrzne svojim ledom
večeras sam i nehotice i opet ostao sam.

"Humoreska"

   Još jedan dan mladosti prođe,
   još jedna kap žalosti dođe-
  Da poveća u mom srcu
  Ono more tuge,
  da ureže na mom srcu
  crne bore, druge.
  I saznanje: Voli ljude iako su zli.
  Ti u njima i sebe voliš,
  a grešan si ti. 

 "Mozaik iz muzeja"

Radosti stvaranja, gde si?
O, uništi u nama radost razaranja,
sve strašne i krute forme
u koje bacamo naša osećanja.
O, zgazi u pobednom, mahnitom trku
sve bedne, glupe nametnute norme
kojima pune naše duše
od naših najranijih dana!
Radosti stvaranja, gde si?
Umorili su me aktovi, omrzao sam svoje telo.
Uvenulo i mrtvo mi je cveće u vazi,
tupo me gledaju svakodnevni portreti,
propisno, u tri četvrti okrenuti.
I razdražen, sve bih premazao
belom bojom detinjstva
i pustio neka se zgazi,
taj sadržej i oblik stvoren,
jer se jesti mora.
O, ne, ni čast, ni korist, ni vlast,
ne znaju za radost stvaranja
I zovem decu da u sred muzeja za tren oka,
bez klasične forme,
lako kao pesma iz pastirske frule
stvore jedno delo bez ikakve norme,
pa neka to budu i pešćane kule.
Samo dođi, radosti, dođi
i ostani u nama!

3) Solo pesme na stihove Vojislav Ilića

"Slutnja"
Izvođači: Verica Zubović, sopran i gudački kvartet "Danubius"
razvijena osnovna tema Predraga Vučkovića

Što se muti zora sjajna?

Zašto tuži cura bajna?

Sunce zori ne izlazi,

dragoj dragi ne dolazi.

Kao odziv bojnoj trubi,

momče jedno samrt ljubi.

I dok mrtav junak leži,

vranac konjic poljem beži.

Pram njegove guste kose

jecajući vetri nose -

i gde pade, krsta nije,

gusti bršljan da se vije.

Ah, za mrtve ko da mari?

Samo gavran tu šestari;

al' se i on brzo vine,

i gubi se u daljine...

Što se muti zora sjajna?

Zašto tuži cura bajna?

 "U poznu jesen" 

Vokalni solista: Izabela Gužvanj

Čuj, kako jauče vetar kroz puste poljane naše,

I guste slojeve magle u vlažni valja do...

Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom,

Mutno je nebo svo.

Frkće okiso konjić i žurno u selo grabi,

I već pred sobom vidim ubog i stari dom:

Na pragu starica stoji i mokru živinu vabi,

I s repom kosmatim svojim ogroman zeljov s njom -

A veter sumorno zviždi kroz crna i pusta polja,

I guste slojeve magle u vlažni valja do...

Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom,

Mutno je nebo svo.

4) Muzički kolaž na stihove pesama Vaska Pope

Pesme iz ciklusa "Daleko u nama" : "Pahuljica si snežna" i "Očiju tvojih da nije"
Vokalni solista: Mirjana Vlaović, sopran

Pahuljica si snežna

Tišinu oko mene
Što raspeva
Grana si mi rascvetana
Osmeh na usnama
Što mi zapali
Oluja si letnja
Krila što mi da
I polomi
Dunja si zrela
U srce što mi padne
Duboko

Očiju Tvojih Da Nije
Očiju tvojih da nije
Ne bi bilo neba
U slepom našem stanu

Smeha tvoga da nema
Zidovi ne bi nikad
Iz očiju nestajali

Slavuja tvojih da nije
Vrbe ne bi nikad
Nežne preko praga prešle

Ruku tvojih da nije
Sunce ne bi nikad
U snu našem prenoćilo

Pahuljica si snežna
Tišinu oko mene
Što raspeva

5) "Kad mlidijah umreti"

Stihovi: Branko Radičević
Vokalni solista: Tanja Obrenović, mecosopran

Lisje žuti veće po drveću,

Lisje žuti dole veće pada,

Zelenoga više ja nikada

Videt' neću!

Glava klonu, lice potavnilo,

Bolovanje oko mi popilo,

Ruka lomna, telo izmoždeno,

A kleca mi slabačko koleno!

Dođe doba da idem u groba.

Zbogom žitku, moj prelepi sanče!

Zbogom zoro, zbogom, beli danče!

Zbogom, svete, nekadanji raju. —

Ja sad moram drugom ići kraju!

O, da te tako ja ne ljubljah žarko,

Još bih gledo tvoje sunce jarko, —

Slušo groma, slušao oluju,

Čudio se tvojemu slavuju,

tvojoj reci i tvojem izvoru, —

Mog života vir je na uviru!

O, pesme moje, jadna siročadi,

Deco mila mojih leta mladi'!

Htedoh dugu da sa neba svučem,

Dugom šarnom da sve vas obučem,

Da nakitim sjajnijem zvezdama,

Da obasjam sunčanim lučama ...

Duga bila, pa se izgubila,

zvezde sjale, pa su i presjale,

A sunašce ono ogrijalo

I ono je sa neba mi palo!

Sve nestade što vam dati spravlja' —

U traljama otac vas ostavlja.

  6) Svita "Da nje nije"

Stihovi: Ranko Simović

Vokalni solista: Marija Debić, sopran 

DA NJE NIJE

NE MOGU

Ne mogu da je dohvatim, a hoću.
Pružam ruke: one sve kraće,
il' ona nestane (kad mislim staće)
ko zvezda repatica noću.

Ne mogu da je nađem, a tražim
i u mraku, na svim stranama,
ko zlatno gnezdo u granama,
kao istinu u veštoj laži.

Izmiče uvek, nekako spretno:
baš tu je bila i namah nije.
Ne znam šta je od mene skrije,

kako iščezne, neosetno.
A neko mi je u san šalje,
pa istim žarom tražim je dalje.

TRENUTAK

Daleko,
u tami
i osami,
neko

misli na me.
To mi prija.
Ali i ja
na njeno rame,

ko nekad,
mislim sad,
baš ovog trena.

U letu tako
taknu se lako
misao moja i njena!

DA NJE NIJE

Kao zvuk zvona
što vibrira
tako i ona
ne da mi mira

svojim
smehom.
Stojim
pod strehom

njene nežnosti,
dok kiša lije.
Sve do kosti

ja pokisnuo bih,
kao i ovaj stih,
da nje nije. 

 

ŠALJIVE PESME I PESME DEČJE PISANE ZA ODRASLU PUBLIKU, OMLADINU I STUDENTE SOLO PEVANJA

  7) Ciklus pesama za glas i klavir  "Male šale na poznate teme",

 šaljive varijacije na poznate muzičke teme

iz opusa šaljivih i dečjih pesama pisanih za omladinu i odraslu publiku

stihovi: Jovan Jovanović Zmaj

Vokalni solista: Dušan Janković, bariton

Pesme:
00:00 "Advokat Sima"
01:10 "Pod čergom"
01:57 "Majstor Sima"
03:07 "Ne daje mi se"
04:37 "Iz knjige tuđeg iskustva"

 Advokat Sima

Otac mu je berber bio

Berberi mu i dva brata

Al' on, Sima,

među njima

blista sjajem advokata

Kad mu braću ko zapita:

"Zašt' i Sima berber nije

kao vi?"

Oni vele : "Hi-Hi-Hi!

On doduše berber nije,

Ali brije još veštije

Nego mi"

Pod Čergom

"Čuj me, Gaga, čuj me,

Šta sam noćas snio:

Ukrao sam konja -

Al' je mator bio".

Gaga sina ćuši

Pa mu reče:

"Rano,

kad već u snu kradeš,

kradi što valjano!"

Majstor Sima

Pitao sam majstor - Simu,

Hotev šalu zbiti

Šta b' radio, kad se vino

Ne bi dalo piti?

Ali majstor Sima

Nije se omeo,

Odgovor mi brzo dade:

"Ja bih ga tad jeo"

Ne daje mi se

Htedoh pisat' nešto

Sitno, fino, sjano,

Nešto ljubozarno,

Nešto uzdisajno.

Htedoh pisat' kako ljubav

Večnim žarom diše;

I poč'o sam pisat',

Ali me zbudiše.

Zbuniše me moji novi suseđani:

Baš se sad potukli -

Onomad venčani.

Iz knjige tuđeg iskustva

Često biva 'vako

(stari ljudi kažu,

a neuki, mladi

u stihove slažu):

Gospođa En-enka

goropad je prava,

u tom duhu i ćerku

svoju vaspitava.

Ipak ćerka njena,

udavača mlada,

golubica j' prava, -

bar tako se vlada.

U svakom joj kroku

Vidiš čednost samu -

Ele, jednom reći:

Ni nalik na mamu.

Ali nuto čuda, -

Ne smem reći, strah mi:

Čim se čednost uda,

Odmah se pomami.

8) Ciklus "Ma šta mi reče", solo pesme na duhovite stihove za decu Ljubivoja Ršumovića 

Ciklus pesama za glas i klavir "Ма šta mi reče", 

iz opusa šaljivih i dečjih pesama pisanih za omladinu i odraslu publiku

Vokalni solista: Mirjana Vlaović, sopran

Pesme:

00:00 "Luckasti miš"
02:42 "Ovo je pesma o kralju"
04:14 "Lepa Kata"
05:31 "Utorak veče - ma šta mi reče"

LUCKASTI MIŠ

Pada kiša na miša
U Čenti kraj Tamiša,
Svetlucaju barice
K'o srebrne parice,
Miše, miše skloni glavu
Sve miriše na poplavu,
Miš ne sluša nego skita
I svakoga isto pita:

Nosi li se bikini u Kini?
A gde žive crveni pingvini?
Da l' stonoge često peru noge?
Da li bube uvek peru zube?
Da li supa mora da se srče?
Da l' u Grčkoj mora da se grče?
Da li riba pije riblje ulje?
Da li slona cipelice žulje?
Da l' postoji haljina od zvuka?
Kako doći do privatnog vuka?
Da l' žirafa obožava žira?
Da li majmun harmoniku svira?

OVO JE PESMA O KRALJU

Ovo je pesma o kralju
Koji je voleo pralju
U ono viteško doba
Kad se volelo do groba

Bilo je kod tog kralja
Mnogo dobrih detalja
Te zlatna dvorska halja
Te kruna od koralja

Al pralja nije princeza
Ona srce zaveza
Sa sedam čeličnih reza
U sedam jakih kaveza

Kralj baci krunu i presto
Što nije činio često
Prošeta do jedne vode
Gnjurnu se i tako ode

LEPA KATA

Bila jednom jedna Kata
U Perlezu blizu Čente
Lepa kao sa plakata
Pa i lepša na momente
Imala je oči plave
Original morska plavet
Nosaše ih posred glave
Tako da ti stane pamet
Imala je lepa Kata
Uz lepotu sto dukata
Pa je bila tatamata
Za sve momke iz Banata.

UTORAK VEČE  - MA ŠTA MI REČE

U Novom Sadu svanulo veče
ma sta mi reče
Južna Morava uzvodno teče
Ma šta mi reče
Na svakom drvetu klikeri zveče
Ma šta mi reće
U Štipu meće uštipke peče
Ma šta mi reče
U brzom vozu šišali kozu
Ma šta mi reče
I kao treće
Zemlja se noćas ne okreće
niti šta radi niti spava
Zemlja večeras zabušava
Ma šta mi reče

              

9) Ciklus pesama za glas i klavir "Plavi čuperak"

Iz opusa šaljivih i dečjih pesama pisanih za za omladinu i odraslu publiku
Vokalni solista: Mirjana Vlaović, sopran

Pesme:

 00:00 "Stranica iz dnevnika"
01:25 "Najljubavnija pesma"
03:51 "Najmanja pesma"
04:44 "Plavi čuperak"

STRANICA IZ DNEVNIKA

Ništa neću da joj kažem
jer neću.
Ona je jedna neozbiljna
najobičnija balavica.
Mi stariji,
mi iz osmog razreda,
stavimo ruke u džepove
i zviždućemo kroz zube.
Baš nas briga za te devojčice.
Ništa neću da joj kažem
jer neću.
Ali ako pogleda nekog drugog,
postaću najgori đak u školi.

NAJLJUBAVNIJA PESMA

ovo je zaista najljubavnija pesma,
a ni reči o ljubavi.
Svim pajacima i lutkama otkinute su glave
i oni tako leže u ćošku
bespomoćni
i bačeni.
Neko u ovoj sobi više neće da bude dete.
Neko u ovoj sobi tri dana ne može da ruča.
Neko u ovoj sobi samo ćuti,
ćuti,
i gleda kroz prozor kako jesen sa lišćem i vetrom
putuje preko pokislih gradskih krovova
za pticama.
Ovo je zaista najljubavnija pesma,
a ni reči o ljubavi.


NAJMANJA PESMA
Evo najmanje pesme
manje od zrna maka
u njoj je jedan osmeh
i pismo za jednog dečaka.
Ako znaš ko ga šalje
šta da ti pričam dalje,
ako ne znaš ko ga šalje
šta te se tiče dalje.

PLAVI ČUPERAK

Čuperak kose obično nose
neko na oku,
neko do nosa,
al ima jedan čuperak plavi
zamislite gde?
- U mojoj glavi.
Kako u glavi da bude kosa?
Lepo.
U glavi.
To nije moj čuperak plavi,
već jedne Sanje iz šestog "a"
Pa šta?
Videćeš šta -- kad jednog dana
čuperak nečije kose tuđe
malo u tvoju glavu uđe,
pa se umudriš,
udrveniš,
pa malo -- malo... pa pocrveniš,
pa grickaš nokte
i kriješ lice
pa šalješ tajne ceduljice,
pa nešto kunjaš,
pa se mučiš,
pa učiš -- a sve koješta učiš.
Izmešaš rotkve i romboide.
Izmešaš nokte i piramide.
Izmešaš leptire i gradove.
I sportove i ručne radove.
I tropsko bilje.
I stare Grke.
I lepo ne znaš šta ćeš od muke.
Sad vidiš šta je čuperak plavi
kad ti se danima mota po glavi,
pa od dečaka- pravog junaka
napravi tunjavka i nespretnjaka.

Napevi

Na stihove Branka Radičevića:

"Devojka na studencu"

"Kletva"

"Ukor"

"Mini Karadžić"

"Cic!"

"Vragolije"

Na stihove Đure Jakšića: "Mila"

Na stihove Jovana Ilića: "Da su meni oči tvoje"

"Sa dragim su noći najkraće" iz zapisa Vuka Karadžića